Slava Univerziteta Privredna akademija - Sveti Sava Gornjokarlovački
Vredi li dati život za ono u šta veruješ? Ono zbog čega ne vredi umreti, nije dostojno ni života, ni vere, ni žrtvovanja. Sveti Sava Gornjokarlovački svojim životom i mučeničkim stradanjem u ustaškoj NDH to svedoči. Sa izuzetnom pravnom svešću, koja je svoj istočnik imala u Hristu, Suncu pravde, bez koje se ne može sačuvati i odbraniti ni porodica, ni poredak, ni imovina, ni vera, ni otadžbina, episkop Sava ne odstupa pred mračnim bezakonjem i nasiljem ustaštva, već za ono u šta je verovao žrtvuje život.
Sveti Sava Gornjokarlovački
Ideja univerziteta kao obrazovne institucije i civilizacijske vrednosti je bezuslovno traganje za istinom kroz nauku, prenošenje kulturnih normi i ideala i ovladavanje znanjima i veštinama. Da znanje i vera ne isključuju jedno drugo svedoči sveštenomučenik Sava, koji je služeći u Crkvi studirao i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu i položio sudijski ispit. Znanje i obrazovanost jesu vrednosti po sebi, ali se zna da nauka ne može da odgovori na pitanje ni o svom sopstvenom smislu, niti o smislu života, kao i da naučna znanja mogu biti zloupotrebljavana do neslućenih razmera. Zato vera pravoslavna ima neizmerni potencijal da da svrhu i smisao tom znanju i učenju. Episkop Sava (Trlaić) je govorio: „Vera u Boga, vera u savršenu pravdu Njagovu, vera u neizmenljiv, večni, nepogrešivi, pravedni zakon Božiji, vera u svete Božije zapovesti jedini je nepresušiv i obilan izvor moralnoj snazi čovekovoj”.
Кao što je pravu potrebna pravda, a zakonima pravednost, tako je čoveku, a naročito onome koji će polagati pravo na časno zvanje intelektualca, društvene elite, potreban viši, duhovni cilj, da ga vodi u njegovim mislima, stremljenjima i delima. Sveti Sava Gornjokarlovački, sin našeg naroda i pravnik po obrazovanju, svojim životom i mučeništvom svedoči da je znanje samo delić one žrtve koju neko mora biti spreman da položi u ostvarivanju tog cilja.
Ustanovljavanje slave Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu izraz je, ne samo nastavljanja i negovanja duboke tradicije našeg naroda, već prevashodno svest i potreba za duhovnim pokroviteljstvom onih koji poučavaju i onih koji uče u ovoj instituciji. Opredeljenje da se slavi upravo Sveti sveštenomučenik Sava episkop gornjokarlovački i da Univerzitet bude pod Njegovim okriljem ima brojne razloge, ali je vrlo važno da budemo svesni da nas to i posebno obavezuje.
U današnjoj bujici „ništavne užurbanosti” svi na Univerzitetu ćemo u našem zaštitniku Svetom Savi Gornjokarlovačkom imati primer vrlina za podražavanje, koje su pune nepobedive božanske sile, kao što su: trpljenje, milosrđe, pravdoljubivost, dobrota, poštenje, posvećenost, požrtvovanost, dobronamernost, odgovorno služenje i mnoge druge.
Molimo se Svetom Savi Gornjokarlovačkom za posredovanje, zaštitu i podršku pred Gospodom da blagodat Božija nadomesti naš trud na Univerzitetu kako bi oblikovali autonomne kulturne ličnosti i izvrsne stručnjake, sa razvijenim osećanjem predanosti, spremnosti i pozvanosti da na najbolji način ostvaruju ono što je najbolje i budu dobri ljudi.
